• Se fijan criterios objetivos para la concesión de la nacionalidad a los que acrediten la condición de sefardí y se reforma el artículo 23 del Código Civil para permitir la doble nacionalidad, al poder mantener la del país de origen.
• La condición de sefardí se podrá acreditar por varios medios y la especial vinculación con España exigirá la superación de una prueba de evaluación de la lengua y cultura española del Instituto Cervantes.
El Consejo de Ministros ha aprobado la remisión a las Cortes Generales del Proyecto de Ley por el que se modifican los artículos 21 y 23 del Código Civil para facilitar y establecer criterios objetivos para la concesión de nacionalidad por carta de naturaleza a los ciudadanos sefardíes que lo deseen. La reforma permitirá la doble nacionalidad, es decir, que los nuevos españoles conserven también la que tenían con anterioridad, como ocurre con algunos países como los iberoamericanos.
En la actualidad, los ciudadanos sefardíes pueden adquirir la nacionalidad española por dos vías: después de llevar dos años residiendo en España, como los nacionales de Iberoamérica, Portugal y Filipinas, o por carta de naturaleza. Sin embargo, esta segunda vía, al tratarse de un acuerdo del Consejo de Ministros en el que se valoran las excepcionales circunstancias de su vinculación con España, quedaba al arbitrio de los respectivos Gobiernos.
Mediante este Proyecto de Ley se establecen unos criterios objetivos para acreditar esas circunstancias excepcionales que concurren de por sí en los sefardíes, aun cuando no tengan residencia legal en España. Además, se establece una tasa para determinados procedimientos de adquisición de la nacionalidad española.
Cómo probar la condición
Será un notario quien levante acta de notoriedad de la condición de sefardí y la especial vinculación con España, y su conclusión será remitida a la Dirección General de los Registros y del Notariado, que será quien decida de forma motivada si se concede o deniega la nacionalidad solicitada. En caso afirmativo, la nacionalidad será inscrita en el Registro Civil competente por razón de domicilio (el consulado correspondiente, si se reside fuera de España), una vez realizado el requisito de jura o promesa de fidelidad al Rey y obediencia a la Constitución y a las leyes.
Entre las pruebas para acreditar esta condición se admite la presentación de un certificado expedido por la Secretaría General de la Federación de Comunidades Judías de España acreditativo de la pertenencia del interesado a la comunidad judía sefardí. También figuran como medios para probar la condición sefardí los siguientes: un certificado expedido por el presidente o cargo análogo de la comunidad judía de donde resida el solicitante o de la autoridad rabínica competente; o el idioma familiar, la partida de nacimiento o el certificado matrimonial que conste según las tradiciones de Castilla.
El proyecto de ley cita, además, la inclusión del peticionario o su ascendencia en las listas de familias sefardíes protegidas por España a que hace referencia el Decreto Ley de 29 de diciembre de 1948 o los que obtuvieron la nacionalidad con el Real Decreto de 20 de diciembre de 1924, así como el parentesco de consanguinidad del solicitante con alguno de ellos. También se valorará la realización de estudios de historia y cultura españolas, así como actividades benéficas a favor de personas o instituciones españolas. Se podrá aportar cualquier otra circunstancia que pruebe la condición de sefardí originario de España. Los apellidos pertenecientes al linaje sefardí se valorarán como elemento adicional.
Prueba de evaluación
Para acreditar la especial vinculación con España se exigirá la superación de una prueba de evaluación de conocimiento y la cultura españolas, que diseñará el Instituto Cervantes. Estarán excluidos los solicitantes que procedan de países donde el español sea idioma oficial.
Con esta medida, anunciada por el ministro de Justicia el pasado 22 de abril en el Senado para todas las solicitudes de nacionalidad, el objetivo que se persigue es establecer criterios objetivos en las pruebas de integración necesarias para adquirir la nacionalidad española. Así se evitará la discrecionalidad con la que actualmente se realiza esta valoración por parte de los encargados del Registro Civil, ya que algunos se limitan a valorar el conocimiento del idioma, mientras que otros recurren a preguntas de cultura general y de actualidad.
Plataforma electrónica
La solicitud se presentará en castellano en la plataforma electrónica que se habilitará para ello y a través de la que el interesado deberá abonar la tasa que ha sido fijada después de estudiar los costes que supone el procedimiento de adquisición de la nacionalidad española. La cuantía de 75 euros es sustancialmente más reducida que la de países de nuestro entorno como Reino Unido, Alemania o Países Bajos.
La plataforma electrónica albergará en las próximas semanas el resto de procedimientos de adquisición de nacionalidad, lo que contribuirá a acortar los actuales plazos de tramitación y a incrementar la seguridad del procedimiento. Gracias a esta herramienta, que cumplirá las medidas de seguridad más exigentes, se evitarán en el futuro situaciones como el atasco de cuatrocientos mil expedientes de nacionalidad que había al finalizar el años 2011 y que ha sido combatido con el Plan Intensivo de Tramitación, puesto en marcha en noviembre de 2012 y que ha permitido que en solo diecinueve meses se hayan tramitado 450.964 expedientes, un número muy próximo al gestionado entre 2007 y 2011 (468.365).
Cita con el notario
El Proyecto de Ley aprobado hoy para facilitar la nacionalidad de ciudadanos sefardíes establece que la Dirección General de los Registros y del Notariado comunicará las solicitudes que reciba al Consejo General del Notariado para que el interesado pueda concertar cita y hora para comparecer ante un notario al que entregará toda la documentación que considera que acredita su condición de sefardí, así como los antecedentes penales.
El notario remitirá una copia electrónica del acta que levante a la Dirección General de los Registros que será quien decidirá si concede o deniega la nacionalidad solicitada. Cuando la resolución sea afirmativa, los interesados dispondrán de un año para notificársela al Registro Civil que corresponda por domicilio y solicitar su inscripción.
Las personas que deseen solicitar la nacionalidad española por su condición de sefardí deberán formalizar su solicitud en un plazo no superior a los tres años desde la entrada en vigor de la Ley. Podrá ser prorrogado hasta un año más si así lo determina un Acuerdo del Consejo de Ministros.
El texto incluye que los sefardíes que hubieran solicitado la nacionalidad española con anterioridad a esta reforma legislativa y cuyo expediente aún no se hubiera resuelto deberán continuar tramitándolo según el procedimiento previsto en esta Ley.
Vínculos históricos
El Proyecto de Ley aprobado hoy destaca los especiales vínculos de la comunidad sefardí con España desde su expulsión en 1492 y que han quedado simbolizados en las llaves que muchos de ellos conservan de sus hogares en Sefarad (España en lengua hebrea). Han mantenido intacta su cultura, sus costumbres y el idioma, pese al tiempo transcurrido.
La memoria y fidelidad de estos "españoles sin patria" les hizo en 1990 merecedores del Premio Príncipe de Asturias de la Concordia. Aunque no es éste el primer ejemplo de la existencia en España de una corriente de opinión favorable a los sefardíes: ya en tiempos de Isabel II se les permitió poseer cementerios propios y abrir sinagogas.
Siendo ministro de Estado Fernando de los Ríos, se estudió concedérsela a los sefardíes de Marruecos, aunque finalmente se frustró el proyecto. En 1886, por impulso de Práxedes Mateo Sagasta y, en 1900, del senador Ángel Pulido, se inició un acercamiento a los sefardíes que culminó en la autorización para abrir sinagogas, la fundación de la Alianza Hispano-Hebrea en Madrid (1910) y la constitución de la Casa Universal de los Sefardíes en 1920.
En 1924 se aprobó un Real Decreto destinado a conceder la nacionalidad a los "antiguos protegidos españoles o descendientes de estos, y en general individuos pertenecientes a familias de origen español", en el que no se nombra expresamente a los sefardíes, pero que permitió en la Segunda Guerra Mundial salvar a muchos de la cámara de gas gracias a la misión humanitaria que realizaron diplomáticos españoles como Ángel Sanz Briz en Budapest, Sebastián de Romero Radigales en Atenas, Bernardo Rolland de Miotta en París, Julio Palencia en Sofía, Javier Martínez de Bedoya en Lisboa, José Rojas en Bucarest o Eduardo Propper de Callejón en Burdeos.
USVOJEN NACRT ZAKONA O STICANJU ŠPANSKOG DRŽAVLJANSTVA ZA GRAĐANE SEFARDSKOG POREKLA
• Utvrđeni su objektivni kriterijumi za sticanje državljanstva lica koja podnesu dokaz o svom sefardskom poreklu. Izmenjen je član 23 Građanskog zakonika kako bi se omogućilo dvojno državljanstvo, odnosno da se zadrži državljanstvo zemlje porekla.
• Sefardsko poreklo može da se dokaže na različite načine, a dokazivanje specifične veze sa Španijom zahtevaće polaganje ispita iz španskog jezika i kulture u Institutu Servantes.
Savet ministara odobrio je da se Skupštini dostavi nacrt zakona kojim se vrše izmene članova 21 i 23 Građanskog zakonika u cilju utvrđivanja objektivnih kriterijuma za sticanje državljanstva prjjemom za građane sefardskog porekla koji to budu želeli. Ove izmene omogućiće posedovanje dvojnog državljanstva, odnosno da budući španski državljani zadrže svoje prethodno državljanstvo, kao što je to slučaj sa iberoameričkim i još nekim zemljama.
Prema dosadašnjem zakonu, građani sefardskog porekla mogu da dobiju špansko državljanstvo na dva načina: prvi se odnosi na državljane iberoameričkih zemalja, Portugalije i Filipina, kojima je potrebno da tokom dve godine imaju stalni boravak u Španiji, a drugi način je prijemom. Međutim, kada je u pitanju ovaj drugi način, budući da se radi o sporazumu na nivou Saveta ministara po kome se uzimaju u obzir specifične okolnosti povezanosti Sefarda sa Španijom, konačna odluka zavisi od ocene svake pojedinačne španske Vlade.
Pomenuti nacrt Zakona utvrđuje objektivne kriterijume za dokazivanje tih specifičnih okolnosti koje se same po sebi razumeju kada su u pitanju Sefardi, čak i kada nemaju stalni boravak u Španiji. Osim ovoga, uvodi se i posebna taksa na ime procedure vezane za sticanje španskog državljanstva.
Kako dokazati ispunjenost uslova
Potrebno je da javni beležnik sačini Spis o dokazima o sefardskom poreklu i suštinskoj povezanosti sa Španijom, a njegov zaključak će biti dostavljen Generalnoj matičnoj službi, koja će doneti obrazloženu odluku, pozitivnu ili negativnu, o dodeli španskog državljanstva. U slučaju pozitivne odluke, državljanstvo će biti upisano u odgovarajuću matičnu knjigu opštine prema mestu stanovanja (odgovarajućeg Konzulata, ukoliko mesto boravka nije u Španiji), s tim da se prethodno položi zakletva na vernost kralju i da se obaveže na poštovanje Ustava i zakona.
Kao dokaz kojim se potvrđuje sefardsko poreklo može da posluži uverenje izdato od strane Generalnog sekretarijata Saveza jevrejskih opština Španije o tome da podnosilac zahteva pripada jevrejskoj sefardskoj zajednici. Osim prethodnog, kao dokaz o sefardskom poreklu može da posluži: uverenje izdato od strane predsednika ili nekog drugog odgovornog lica jevrejske zajednice na teritoriji na kojoj živi podnosilac zahteva, ili uverenje potpisano od strane mesnog rabina, ili jezik kojim govori porodica, ili krštenica, odnosno venčanica, izdata po starim običajima Kastilje.
Prema nacrtu ovog zakona, podnosioci zahteva ili njihovi potomci biće uvršćeni u listu sefardskih porodica pod zaštitom Španije, kako je to utvrđeno Ukazom od 29. decembra 1948, ili Ukazom od 20. decembra 1924, na osnovu kojih je dodeljivano špansko državljanstvo. Jedan od kriterijuma biće i studije španske istorije i kulture, kao i dobrotvorni rad u korist španskih građana ili institucija. Moguće je podneti i bilo koju drugu potvrdu kojom se dokazuje špansko sefardsko poreklo. Dodatno će se uzimati u obzir prezimena sefardskog porekla.
Provera znanja
Da bi se dokazala specifična povezanost sa Španijom biće potrebno polaganje testa iz jezika i poznavanja španske kulture koji će pripremiti Institut Servantes. Ovim neće biti obuhvaćeni podnosioci zahteva iz zemalja u kojima je španski zvanični jezik.
Cilj ove mere koja će biti primenjena na sve podnosioce zahteva, a koju je najavio ministar pravde u Senatu 22. aprila, je da se na osnovu neophodnih provera utvrde objektivni kriterijumi za sticanje državljanstva. Na ovaj način će se izbeći diskrecionalnost koja je do sada bila prisutna kod nadležnih u Matičnoj službi prilikom vrednovanja, budući da su se jedni ograničavali na proveru znanja jezika, dok su drugi postavljali i pitanja iz oblasti kulture i savremenog života Španije.
Elektronska platforma
Zahtevi će se predavati na španskom jeziku preko elektronske platforme koja će biti postavljena u tu svrhu i preko koje će podnosioci uplaćivati taksu koja je utvrđena saglasno troškovima predviđenim za postupak sticanja španskog državljanstva. Predviđena taksa u visini 75 evra je niža nego ona koja se u tu svrhu plaća u zemljama iz okruženja, kao što su Velika Britanija, Nemačka ili Holandija.
Elektronska platforma će u nedeljama koje dolaze obuhvatiti i ostatak postupaka koji se odnose na sticanje državljanstva, čime će biti skraćeni dosadašnji rokovi za obradu zahteva i povećana bezbednost postupka. Zahvaljujući ovoj platformi, koja će uključivati najstrožije bezbednosne mere, izbeći će se da se u buduće ponovi situacija s kraja 2011. kada je došlo do zagušenja četiri stotine hiljada zahteva. Da bi se prevazišla ova situacija, uveden je novembra 2012. Intenzivni plan obrade zahteva, zahvaljujući kome je za samo devetnaest meseci rešeno 450.964 zahteva, što je skoro onoliko koliko je bilo obrađeno između 2007. i 2011 (468.365).
Prijem kod javnog beležnika
Saglasno nacrtu zakona koji je danas usvojen za lakše sticanje državljanstva za građane sefardskog porekla, Generalna matična služba će obavestiti o primljenim zahtevima Generalni savet javnog beležništva, kako bi podnosioci mogli da zakažu prijem kod javnog beležnika kome će predati, osim uverenja o nekažnjavanju, celokupnu dokumentaciju kojom dokazuju svoje sefardsko poreklo.
Javni beležnik će elektronsku kopiju spisa koji bude sačinio dostaviti Generalnoj matičnoj službi koja će doneti odluku o dodeli ili odbijanju državljanstva. Ukoliko odluka bude pozitivna, zainteresovani će imati rok od godinu dana da o tome obaveste Matičnu službu na teritoriji na kojoj žive i da traže upis u knjigu državljana.
Lica koja žele da steknu špansko državljanstvo po osnovu sefardskog porekla potrebno je da podnesu zahtev najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Moguće je da taj rok bude produžen za još godinu dana ukoliko tako odluči Savet ministara.
Nacrt predviđa da lica koja su podnela zahtev za sticanje španskog državljanstva pre ove zakonske reforme, a čiji predmet još nije rešen, nastave sa postupkom u skladu sa odredaba novog zakona.
Istorijske veze
Usvojeni Nacrt zakona ističe specifične veze koje postoje između sefardske zajednice i Španije, još od njihovog proterivanja 1492.g. Simbol tih veza su ključevi koje su mnogi sačuvali od svojih kuća u Sefaradu (Španija, na hebrejskom). Sačuvali su netaknute, uprkos proteklom vremenu, svoju kulturu, običaje i jezik.
U znak sećanja na ove „Špance bez domovine“ i njihovu odanost starom zavičaju dodeljena im je 1990.g. Nagrada za Slogu Princ od Asturije. Ovo nije jedini primer zalaganja u Španiji za Sefarde: još u vreme kraljice Izabele II bilo im je dozvoljeno da imaju svoja groblja i da otvaraju sinagoge.
Takođe, u XIX veku, u vreme kada je ministar bio Fernando de los Rijos razmatrana je mogućnost da se Sefardima iz Maroka dodele posebna prava, ali ovaj projekat nije zaživeo. Godine 1886. na inicijativu Praksedesa Matea Sagaste, a potom 1900. na inicijativu senatora Anhela Pulida, započet je proces približavanja Sefardima, čiji je plod bilo otvaranje sinagoga, osnivanje 1910. u Madridu Hispano-hebrejske alijanse, a 1920. osnivanje Univerzalne sefardske kuće.
Godine 1924. donet je Ukaz kojim je odobrena dodela državljanstva „licima pod nekadašnjom španskom zaštitom i njihovim potomcima, kao i svim licima koja potiču iz porodica španskog porekla“. Ovim ukazom Sefardi nisu bili izričito pomenuti, ali je omogućeno da tokom Drugog svetskog rata budu mnogi pošteđeni gasne komore zahvaljujući humanitarnoj misiji španskih diplomata Anhela Sansa Brisa u Budimpešti, Sebastijana de Romera Radigalesa u Atini, Bernarda Roljanda de Mijote u Parizu, Hulija Palensije u Sofiji, Havijera Martinesa de Bedoje u Lisabonu, Hosea Rohasa u Bukureštu i Eduarda Propera de Kaljehona u Bordou.